Lyrics
Ne ne greši bezdan jer me vabi
svoje sudbe na poprišta
ni hladnoća što ugrabi
dušu grešnu od ognjišta
gde zagubih dečje lice.
Al' dok još dišem i širim klice
i na tvrdi mermer kamen
patnjo moja milosnice
po srcu mi udri znamen
obeleži divlju zverku.
Odškrinuću snoviđenja
u samrtnom nek se bljesku
vidi moje doviđenja...
Kosturnice nek postanu gorja
da crvića dah me takne
sjatiše se oko groblja
da iscede moje akne
i rasprše gnoj po pesku.
Evo kuca znam po tresku
odškrinuću snoviđenja
u samrtnom nek se bljesku
vidi moje doviđenja...
Doviđenja...
Evo kuca znam po tresku
odškrinuću snoviđenja
u samrtnom nek se bljesku
vidi moje doviđenja...
Doviđenja
Doviđenja.
